Градоначелник и пројектни Тим за апликацију Европска престоница културе “Бања Лука 2024” организују први јавни дијалог на тему “Европска престоница културе: Бања Лука 2024” који ће се одржати у понедјељак, 13. новембра, у 18 часова у Дому омладине.
Теме разговора су:
- Шта је пројекат Европска престоница културе (ЕПК)?
- Каква су искуства других градова везана за процес апликације и спровођења пројекта?
- Зашто је Бањалуци пројекат ЕПК потребан?
- Како да дођемо до квалитетног документа Стратегије развоја културе Бањалуке?
Гости:
- проф. др Милена Драгићевић-Шешић, шеф УНЕСКО катедре за културну политику и менаџмент, Универзитет уметности у Београду
- Немања Миленковић, директор фондације Нови Сад 2021
- Береника Никодемска, координатор програма АИР, Вроцлав 2016
- Владимир Рукавина, директор Народног дома Марибор и Међународног љетњег фестивала Лент, Марибор 2012
Пројекат Европска престоница културе (скраћено: ЕПК) је постао кључна платформа за позиционирање градова и катализатор за њихову економску и културну регенерацију. У питању је најдуговјечнији и најпознатији програм развоја културе Европске уније и саставни дио програма Креативна Европа, који Европска комисија спроводи од 1985. године.
У периоду од 2020. до 2033, сваке треће године, поред уобичајена два града из земаља ЕУ, титулу ЕПК ће понијети и један град из земље кандидата/потенцијалног кандидата (БиХ, Албанија, Србија, Црна Гора, Македонија) или земље Европске слободне трговинске зоне (Норвешка, Лихтенштајн, Исланд, Швајцарска). Специфично, то су 2021, 2024, 2027, 2030. и 2033. година. Службени позив на који се пријављују градови кандидати објављује се шест година прије године у којој се додјељује титула. Позив на који се пријављује Бања Лука објављен је 13. 10. 2017. године, а рок за предају апликације је 10. 10. 2018.
Услови за аплицирање на пројекат Европска престоница културе су: постојање Стратегије развоја културе града, политичка подршка и континуирани раст буџета за културу од тренутка објављивања намјере о кандидовању.
Скупштина Града Бања Лука је, на сједници одржаној 15. марта 2017. године, једногласном подршком одборника, усвојила одлуку о кандидатури Града Бања Лука за учешће у програму Европска престоница културе. Градоначелник је 19. априла 2017. године оформио Тим ”Бања Лука 2024” у сљедећем саставу: Марко Билбија (архитекта, сценограф) – шеф тима, Дијана Грбић (савјетник градоначелника за културу, драмски умјетник), Моника Поњавић (театролог, теоретичар и критичар филма, сценски дизајнер), Зоран Галић (Деск Креативна Европа, продуцент), др Сара Вујковић (директорица Музеја савремене умјетности Републике Српске, историчар умјетности-музејски савјетник), Младен Бањац (историчар умјетности-кустос), Соња Ђурић (музичар и студент продукције). Тиму се, у изради дизајна, прикључио и бањалучки дизајн студио Бункер, који ће током овог процеса развијати визуелни идентитет апликације.
Тим „Бања Лука 2024“, којем је повјерена израда апликације, али и документа Стратегије, је са радом почео у мају ове године. Процес истраживања и анализе постојећег стања у култури, неопходног за израду Стратегије, је у својој посљедњој фази.
Прва фаза анализе постојећег стања подразумијевала је низ истраживања која су спроведена у неколико етапа, и то путем писмене форме (попуњавањем упитника), кроз индивидуалне разговоре са представницима институција, градских установа културе, републичких установа културе и организација регистрованих на територији Бањалуке, те кроз радне групе. На адресе институција и јавних установа културе, удружења и организација независног сектора, до сада је послано преко 140 упитника.
Током јула, августа и прве половине септембра, приступило се другом дијелу прве фазе анализе стања, односно појединачним интервјуима са представницима институција, јавних установа културе и организација. Спроведено је око 90 интервјуа чији су резултати послужили као полазна тачка за идентификовање кључних изазова, али и потенцијала у културној сцени Бањалуке.
Октобар и новембар резервисани су за спровођење разговора са радним групама за израду Стратегије, које су организоване према областима. У питању су радне групе које у просјеку, по области, броје око двадесет чланова, а састављене су из представника јавних установа културе, организација, те истакнутих умјетника и стручњака у култури. План је да Нацрт стратегије развоја културе Бањалуке 2018-2028 буде готов крајем јануара 2018. године. Бања Лука ће тако почетком сљедеће године добити први план стратешког развијања њене културне сцене.
Током октобра је завршена и израда упитника за истраживање културних потреба публике. Истраживање, са којим се већ кренуло у рад, ће обухватити око 800 испитаника, грађана Бањалуке, различитих демографксих групација, а прелиминарни резултати се очекују почетком децембра. У питању је прво истраживање овог типа у Бањалуци које, у сарадњи са Тимом, сроводи организација Перпетуум Мобиле.
Паралелно са истраживањем и израдом Стратегије, Тим ради и на формирању концепта пројекта са којим ће Бањалука изаћи пред Европску комисију у октобру сљедеће године. План је да се са концептом у јавност изађе на прољеће, када ће бити расписан и јавни позив за пројектне идеје. На јавни позив се могу одазвати сви заинтересовани, а одређене смјернице за конципирање пројектних идеја ће јавности, умјетницима и културним дјелатницима бити представљене путем фокус група које ће Тим организовати почетком сљедеће године, као и путем презентација примјера добре праксе.
„У контексту пројекта Европска престоница културе, непосредни културни, социјални и економски утицаји су чести, а способност да се обезбиједе дуготрајни ефекти, постала је значајна и драгоцјена у кључним областима, као што су промјена урбане слике града и развој, како културног, тако и туризма генерално. Самим тим, одлуком да се Бања Лука кандидује за ову титулу, град је ушао у процес једног великог развојног пројекта чија је потенцијална добит вишеструка.“ рекли су из Тима „Бања Лука 2024“.
На Први јавни дијалог поводом пројекта Европска престоница културе у Бањалуци позвани су и представници других босанскохерцеговачких градова који разматрају кандидатуру: Сарајево, Мостар и Бихаћ. Позиву су се одазвали представници Бихаћа.