Након више од годину и по дана преданог рада, Град Бањалука и Фондација “Бања Лука 2024” су упутили Европској комисији апликацију кандидатуре за европску престоницу културе 2024. године, чиме је Бања Лука и званично ушла у трку за најпрестижније европско признање из области културе.
Ослањајући се значајно на Стратегију развоја културе Бања Лука 2018-2028, стратешки документ који је након два мјесеца јавне расправе у приједлогу у јуну 2018. усвојен на Скупштини Града, и тако постао први стратешки документ развоја културе на нивоу града у Босни и Херцеговини, апликација “Бања Лука 2024” своје упориште тражи у концепту електромагнета и супротних полова који се међусобно надопуњују. Програм се састоји из два пола, четири програмске струје и укупно 62 пројекта, од чега је њих 48 добијено путем јавног позива, чинећи тако 80% апликације.
Према строгим оквирима које је поставила Европска комисија, апликација се састоји из 60 страна А4 формата и одговара на укупно 40 питања постављених кроз 7 поглавља:
- Увод (Introduction and General Consideration),
- Допринос дугорочној стратегији (Contribution to the Long Term Strategy),
- Културни и умјетнички програм (Cultural and Artistic Content),
- Европска димензија (European Dimension),
- Партиципација (Outreach),
- Менаџмент (Management) и
- Капацитет за имплементацију (Capacity to Deliever).
Поред Бањалуке, апликацију су предали и сљедећи градови: Бодо (Норвешка), Тирана (Албанија), Мостар (Босна и Херцеговина) и Сребреница (Босна И Херцеговина). Бањалука је изашла са слоганом “Opposites Attract”, Бодо са “Arcticulation”, Тирана са “DiverCity”, Мостар са “Everything is BridgeAble”, док сребренички слоган још увијек није познат широј јавности.
Апликације ће читати десеточлана комисија, састављена из европских стручњака у култури, а резултати се очекују најкасније почетком сљедеће године. Претпоставља се да ће у сљедећи круг ући само два, од пет градова колико их се за сада пријавило.
Апликацију су, уз помоћ бањалучке културне сцене, осмислили, написали и дизајнирали: Моника Поњавић, Мирјана Галић, Дијана Грбић, Марко Билбија, Вук Радуловић, Немања Миленковић, Саша Ђорђевић и Бојан Галић.