Град Бања Лука расписао је међународни конкурс за архитектонско и урбанистичко рјешење новог моста код тврђаве Кастел. Од конкурса се очекује широк распон могућих рјешења, а од моста да постане један од будућих симбола града.
Фондација Бања Лука 2024 значајно учествује у припреми и реализацији овог конкурса; чланови нашег кандидационог тима формулисали су концепт конкурса, поставили конкурсни задатак, а учествоваће и у жирирању радова. Сам конкурсни задатак веже се за наш програмски садржај, а обале ријеке, тврђава и будући мост представљаће једну од главних жижних тачака Бање Луке као Европске престонице културе.
Конкурсну докумантацију можете преузети на сајту Града (www.banjaluka.rs.ba/konkurs-most-dolac), а наш увод за конкурсни задатак можете прочитати овдје:
Мостови, култура – не говоримо ли о истоме?
„Супротности се привлаче“ гесло је под којим Бања Лука већ двије године истрајно ради на новој парадигми развоја културе, надајући се да ће тај процес током наредних пет година проводити са посебном (и захтијевном) титулом Европске престонице културе за 2024. годину.
Конкурс за мост на ушћу Црквене у Врбас, чини се, представља једну од оних ситуација којој ово гесло посебно пристаје: Повезују се двије наспрамне (и веома различите) обале – на мјесту на којем се спајају двије веома различите ријеке. Тврђава – један од симбола историјског насљеђа Бање Луке – добија као непосредног сусједа савремену грађевину која ће неизбјежно заблистати у пуном сјају савремених облика и материјала.
Мост није планиран само као комуникација, него и као мјесто задржавања – а дјелимично и кров будућем културном животу обале. Град – и његова култура – желе да сиђу до воде која је деценијама, нажалост, далека, загађена и одбојна, не би ли својим присуством убрзали процесе оздрављења ријека, процесе који ће своје далеко практичније кораке (попут пречишћавања отпадних вода) ускоро такође правити у контексту једне шире културе (новог) односа према води.
Бања Лука је 2017. године, иницијативом Градоначелника, покренула процес свог кандидовања за Европску престоницу културе, програм Европске комисије којим се дугорочно јачају капацитети локалних заједница (и локалних региона) у области културе, којим се поспјешује изградња идентитета града и његове препознатљивости у ширим оквирима.
Град је основао посебан радни тим, кандидатура је озваничена у марту 2018. године, а након дуготрајне припреме усвојена је и градска стратегија развоја културе. У новембру 2018. године Бања Лука је, након предаје апликације, ушла у други и финални круг (за градове-кандидате изван Европске уније), заједно са Мостаром из Босне и Херцеговине и Будеом (Bodø) из Норвешке.
Коначна одлука очекује се у септембру 2019., а програмске активности протежу се од доношења одлуке до краја титуларне 2024. године, остављајући за собом богат легат и посебну препознатљивост унутар европског система културе.
Бањалучка кандидатура једну од својих централних тема проналази управо у превазилажењу процеса који су град, до сад, држали заробљеним у петљама непотпуног само-разумијевања и неуспјешног дефинисања идентитета: од неостварене улоге регионалног центра (што би овом граду, по географији, било природно), до јаких дисконтинуитета у развоју, често обиљежених рушењима, смјенама идеологија и новим почецима.
На примјер, само на ширем подручју локације овог конкурса постојали су, па рушени: бројни мостови око Кастела (и дрвени и камени), аустро-угарске касарне унутар тврђаве, Гимназија, изворна Хаџи-Омерова џамија. На нивоу читавог града, списак је далеко дужи, али – Бањалучани су упорни и знају да ће, од одређеног тенутка, ствари почети да се мијењају. Осјећамо да је тај тренутак сад.